Malteški „Partiċeli“ su
kratke reči koje označavaju različite odnose u rečenici.
U srpskom jeziku tu
funkciju vrše predlozi.
ma' (sa)
ta' (od)
sa' (dok/dokle)
ġo
(u/za)
bi (sa/uz/za/kod/od
protiv)
fi (u/na/za/
po/pri/kroz)
lil (na/do/u/za/prema/ka)
bħal (kao/takav/nalik
na)
għal (na/do/uz/prema/ka)
xi (bilo šta)
minn (od/iz/sa)
Nekim se
predlozima dodaje i malteški član –l:
ma' +
l-
= mal-
|
sa
|
ta' +
l-
= tal-
|
od
|
sa + l- = sal-
|
dok/dokle
|
ġo +
l-
= ġol-
|
u
|
bi +
l-
= bil-
|
sa
|
fi +
l-
= fil-
|
u/na/za/ po/pri/kroz
|
lil +
l-
= lill-
|
na/do/u/za/prema/ka
|
bħal + l- = bħal-
|
kao/takav/nalik na
|
għal +
l-
= għal-
|
na/do/uz/prema/ka
|
minn +
l-
= mill-
|
od/iz/sa
|
Kao što već znamo, malteški
član se izjednačava sa sunčanim suglasnicima
(ċ, d, n, r, s, t, x, ż, z).
Isto se dešava i sa
predlozima koji su sjedinjeni sa članom a prethode reči koja počinje sunčanim
suglasnikom.Da bi smo ovo lakše razumeli, evo, i konkretnih primera:
fil ->
fix-xemx
(na suncu)
(umesto poslednjeg slova „l“
u reči „fil“,
pišemo i izgovaramo „x“
jer reč kojoj predlog prethodi, počinje slovom „x“
ġol -> ġos-sodda (u krevetu)
lil -> lix-xadin
bħal
-> bħaż – żunżan (kao osa)
għal ->
għad-dar
Neke od ovih reči imaju i
skraćenice.
Predlozi bi i fi mogu biti skraćeni na b' i f' ukoliko se nalaze ispred reči
- koje počinju jednim
suglasnikom,
- ili,ukoliko reč počinje
samoglasnikom
ili slovima għ i h:
f' dar kbira - u velikoj kući
b'
ajruplan
kbir - sa velikim avionom
(„sa velikim avionom“ je bukvalan prevod koji nije u duhu srpskog jezika;
(„sa velikim avionom“ je bukvalan prevod koji nije u duhu srpskog jezika;
mi bi
smo rekli
„velikim avionom“)
Kratke reči sa, ma' i ta' takođe
mogu biti skraćene ukoliko počinju samoglasnikom,
ili slovima għ i h
ali ne obavezno.
Dakle,ispravno je reći:
ma'
ommi ili
m'ommi
(sa svojom majkom)
sa Għawdex ili
s' Għawdex
(što se tiče Goza)
ta'
Anna ili
t'Anna
(pripada Ani)
