Množina imenica (Il-Plural)

Baš kao i u srpskom jeziku i u malteškom, kada kažemo „singular“ mislimo na jedninu (dakle,na JEDNU stvar),
a kad kažemo „plural“, mislimo na množinu (dakle govorimo o više stvari).

Is-Singular huwa meta nirreferu għal ħaġa waħda biss.

(Singular – kada govorimo samo o jednoj stvari)

Il-Plural huwa meta nirreferu ħafna affarijiet.
(Plural – kada govorimo oviše stvari)

Plural (množina) se u malteškom jeziku gradi na dva načina.

1.  dodavanjem sufiksa na kraju reči u singularu (jednini)
               student          -       studenti    (student - studenti)
               għalliem        -        għalliema     (učitelj - učitelji)

Kada se reč završava samoglasnikom, a sufiks koji se dodaje reči u jednini počinje  samoglasnikom, poslednji samoglasnik u reči se gubi:
                     ittra            -           ittri    (pismo - pisma)
                   kelma         -           kelmiet  (reč - reči)           

Il-Plural Sħiħ (pravilna množina):
(dodavanje sufiksa reči u jednini)       

* dodavanje nastavka   -ien:
              
             wied                 -            widien    (dolina)

              wirdiena         -            wirdien    (bubašvaba)

* dodavanje nastavka      -iet:

              tajra                -             żewġ tajriet (ptica – dve ptice)
           ħamimiet           -             żewġ  ħamimiet (golub – dva goluba) 

 
(ovaj nastavak se najčešće dodaje kada se govori o dve stvari ili stvarima koje su u paru; radi lakšeg pamćenja- uvek kad ispred imenice stoji “żewġ”) 

* dodavanje nastavka   –ijiet:

               ziju                  -              zijiet  (ujak – ujaci )

            lapes                 -              lapsijiet (olovka – olovke )
            ġlekk                 -             ġlekkijiet (sako - sakoi)

            siġġu                  -             siġġijiet  (stolica - stolice)

* dodavanje nastavka      -at:

           xemgħa               -             xemgħat (sveća – sveće )
           laqgħa                  -             laqgħat  (sastanak - sastanci)

           tiffieha                 -             tuffieħat  (jabuka - jabuke)

* dodavanje nastavka       -in:

            qaddis                -              qaddisin   (svetac - sveci)
             ħalliel                -               ħallelin    (lopov – lopovi)
             baħri                 -                baħrin      (mornar - mornari)

* dodavanje nastavka       –an:

            qiegħ                   -               qiegħan   (pod - podovi)

* dodavanje nastavka      -s:

              wejter               -                wejters  (konobar - konobari)

              plejer                -                 plejers   (igrač - igrači)

             gowler               -                 gowlers

* kada  “a” prelazi u  “i”:
 

               karta                -                karti        (papir - papiri)

               tajra                 -                 tajri        (zmaj - zmajevi)

               karozza            -                 karozzi   (auto - automobili)

               kaxxa               -                 kaxxi       (kutija - kutije)

2.     U malteškom jeziku postoji i nepravilna množina prilikom koje dolazi do potpune promene strukture reči u jednini, te reč u množini može zvučati potpuno drugačije (ne postoje nikakvi šabloni za učenje množine, reči se jednostavno moraju učiti napamet)

Il-Plural Miksur (nepravilna množina):
(kada se reč potpuno menja)

Singular                                     ->                             Plural

knisja          (crkva)                        -                               knejjes              
sodda         (krevet)                       -                                sodod                  
raġel           (čovek)                       -                                  rġiel                    

mara            (žena)                        -                                  nisa                   

bitħa         (igralište)                     -                                btieħi              

kċina         (kuhinja)                     -                                kċejjen                

żarbun         (cipela)                     -                                 żraben                  

baħar          (more)                       -                                 ibħra                     

ċint               (ograda)                   -                                   ċnut                   

ġurdien          (miš)                       -                                 ġrieden                 

mejda              (sto)                       -                                mwejed                 

frotta             (voće)                      -                                   frott                    

fekruna       (kornjača)                 -                                 fkieren                

qattus            (mačak)                   -                                  qtates                    

tifel                  (dečak)                   -                                  subien                   

tifla              (devojčica)                 -                                   bniet