Za razliku od srpskog jezika u kome ne postoji kategorija "člana", u malteškom baš kao i u engleskom jeziku članovi (L-Artiklu) postoje i oni definišu ili određuju imenicu ili pridev. Mesto člana u rečenici je uvek ispred imenice ili prideva i sa njima je povezan crticom (-)
Član -il u malteškom jeziku je određeni član i ekvivalentan je članu "the" u engleskom jeziku.
Član -il u malteškom jeziku je određeni član i ekvivalentan je članu "the" u engleskom jeziku.
the family -> il-familja
Član -il postaje -l, dakle gubi se slovo "i", u dva slučaja:
kada reč posle člana počinje samoglasnikom
ili kada se reč posle člana završava samoglasnikom
(a, e, i, ie, o, u);
ili kada se reč posle člana završava samoglasnikom
(a, e, i, ie, o, u);
ovo se pravilo odnosi i na suglasnike "għ" i "h":
l-omm (the mother)
l-għasfur (the bird)
l-hena (the happiness)
l-omm (the mother)
l-għasfur (the bird)
l-hena (the happiness)
l-ħelu (the candy)
Samoglasnik "i" u članu -il u malteškom jeziku se zove
"il vokali tal-leħen"
i on se gubi kada reč posle člana počinje samoglasnikom ili suglasnicima "għ" i "h" ili ukoliko se reč koja prethodi članu završava samoglasnikom.
Dan huwa l-pitazz.
This is the copybook.
(Ovo je sveska)
Dan huwa l-pitazz.
This is the copybook.
(Ovo je sveska)
U malteškom jeziku postoje različite vrste suglasnika, za sada ćemo obratiti pažnju na dve vrste:
QAMRIN KONSONANTI (Mesečevi suglasnici)
kojih ima ukupno 15 i oni su:
b, f, ġ, g, għ, ħ, j, k, l, m, p, q, v, w
i
XEMXIN KONSONANTI (Sunčevi suglasnici)
kojih ima 9, a oni su:
ċ, d, n r, s, t, x, ż, z
b, f, ġ, g, għ, ħ, j, k, l, m, p, q, v, w
i
XEMXIN KONSONANTI (Sunčevi suglasnici)
kojih ima 9, a oni su:
ċ, d, n r, s, t, x, ż, z
Član -il prethodi rečima koje počinju nekim od mesečevih suglasnika:
il-baħar (more)
il- ġurdien (miš)
il-papri (patke)
il-qamar (mesec)
il-farfett (leptir)
il-baħar (more)
il- ġurdien (miš)
il-papri (patke)
il-qamar (mesec)
il-farfett (leptir)
il-ballun (lopta)
Ukoliko reč počinje nekim od sunčevih suglasnika, član -il ili -l se menja kako bi se slagao (bio isti) sa prvim slovom reči kojoj prethodi:
iċ-ċurkett - (prsten)
Ukoliko reč počinje nekim od sunčevih suglasnika, član -il ili -l se menja kako bi se slagao (bio isti) sa prvim slovom reči kojoj prethodi:
iċ-ċurkett - (prsten)
id-dar - (kuća)
in-nar - (vatra)
in-nar - (vatra)
ir-raġel - (čovek)
is-siġġu - (stolica)
it-tiġieġa - (pile)
ix-xemx - (sunce)
iż-żiemel - (konj)
iz-zunnarija - (šargarepa)
U rečima koje počinju sa dva suglasnika gde je prvi jedan od sledećih - m, n, r, s, x
član -il se menja tako što slovo "i" prelazi na početak reči kojoj član prethodi:
skola -> l-iskola (škola)
skola -> l-iskola (škola)
mwejed -> l-imwejed (obućar)
nbid -> l-inbid (vino)
rdumm -> l-irdumm
xkupa -> l-ixkupa (metla)
No comments:
Post a Comment